KOMPLEMENTARNO-ALTERNATIVNA MEDICINA REGULATIVA I LEGISLATIVA
SPUKAM – je profesionalno-strukovno udruženje koje okuplja zdravstvene radnike и zdravstvene saradnike i strukovna udruženja čije je polje delovanja komplementarna-alternativna medicina (KAM).
U Evropskoj uniji koristi se odrednica komplementarno-alternativna medicina (KAM-CAM). Otprilike 145 000 lekara praktikuje neku od metoda KAM, kao i oko 160 000 obučenih praktičara, koji nisu zdravstveni radnici. Prema procenama to je oko 30 dvostruko obučenih lekara i oko 30 praktičara na 100 000 stanovnika u EU, koji primenjuju neku od alternativnih metoda , tehnika, priistupa.. (KAM 2020 – doprinos komplementarne i alternativne medicine održivom zdravstvenom sistemu u Evropi, Eurokam, 2014).
Koraci u unapređenju regulative u oblasti KAM u Srbiji:
1. rad na pedlogu novog Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka komplementarne medicine
U 18 država EU zajednice postoji regulatorni staus i zakonski okvir u oblasti tradicionalne i alternativne medicine za medicinske i nemedicineske radnike (Complementary and Alternative Medicine- CAM). Kod njih se primenjuju 3 modela koja to regulišu :
a) direktna regulacija vladine administracije ;
b) kobinovani model vlade i saveza strukovnih udruženja u kome vlada ovlašćuje strukovno udruženje za praćenje obavljanje prakse i poštovanja standarda i etike.
c) samoregulacija kada se na nivou saveza utvrđuju standardi, etički kodeks, obrazovni i istraživački programi i sve potrebno za obavljanje prakse.
U našoj zemlji još nisu usklađeni propisi i modeli koji regulišu jasno ovu oblast čime se obezbeđuje kako zaštita klijenata tako i podizanje nivoa preventive zaštite zdravlja.
Koraci:
• Formiranje Radnog tela za kreiranje regulatornog modela koje će činiti po 2 predstavnika udruženja
• Izrada zakonodavno-regulatornog predloga modela usklađenog sa potrebama i pozitivnom praksom u Srbiji.
• Otvaranje javne debate na identifikovane teme u ovoj oblasti
• Kampanja zastupanja u cilju usvajanja izabranog predloga regulatornog modela (Npr. izmene i dopune Zakona i podzakonskih akata u ovoj oblasti ili Odobrenje nadležnog ministarstva da savez dobija odobrenje i mandat u slučaju izbora modela Samoregulacije )
2. Srbija kao regionalni centar tradicionalne i alternativne medicine u dijagnostici, lečenju i poboljšanju i očuvanju kvaliteta života .
Prema istraživanju u zemljama EU oko 65% populacije koristi kao samopomoć kao i za unapređenje zdravlja različite metode tradicionalne , alternativne medicine i druge holističke metode. Postoji stalni trend povećanja , pa se u zavisnosti od zemlje do zemlje na godišem nivou broj korisnika ovakvog vida lečenja povećava od 10-20%. Samo u Nemačkoj 80% populacije redovno koristi neku od alternativnih metoda za unapređenje zdravlja.
Prepoznavanje ove mogućnosti za razvoj ekonomije kroz unapređenje zdravlja od strane vladinog i biznis sektora u Srbiji i podrške kroz intenzivno investiranje u ovaj model donosi veću transformaciju od marginalne preduzetničke aktivnosti u deo zdrave ekonomije.
Koraci:
• Predlog lokalnih praktičnih politika za razvoj zdravstvenog turizma
• Podrška donosioca odluka na nacionalnom nivou kod kreiranja budžeta za realizaciju praktičnih politika na lokalnom nivou
• Podrška lokalnih zajednica u realizaciji praktičnih politika
• Standardizovana edukacija za one koji su već pokrenuli ili žele da pokrenu biznis u ovoj oblasti
• Podsticaj samozapošljava u ovoj oblasti , naročito žena i ugroženih grupa
2. Uključivanje tradicionalnih i alternativnih metoda u sistem državnog i privatnog zdravstvenog osiguranja;
• Izrada i realizacija pilot projekata u saradnji sa lokalnim samoupravama. Čime bi se pokazale sve prednosti i benefiti koje bi imali od uključivanja tradicionalnih i alternativnih metoda u sistem državnog i privatnog zdravstvenog osiguranja
• Izrada predloga izmene zakona za ovu oblast
• Kampanja zastupanja za izmenu zakona
Ujedinili smo se da bismo razvili I učvrstili odrednicu Zakona o zdravstvenoj zaštiti ( 2005, 2019, Čl.217), na osnovu koje mogu da se primenjuju “..tradicionalni , komplementarni, alternativni metodi i postupci prevencije, dijagnostičke procene, lečenja, zdravstvene nege i rehabilitacije (u daljem tekstu: komplementarna medicina), koji blagotvorno utiču na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji, u skladu sa važećom medicinskom doktrinom, nisu obuhvaćeni metodama i postupcima konvencionalne medicine…”
UJEDINILI SMO SE i da bismo
POVRATILI MESTO I ZNAČAJ STRUKOVNIH UDRUŽENJA KOMPLEMENTARNE-ALTERNATIVNE MEDICINE.
Namera udruženja je, da zbog zajedničkih interesa članova udruženja, radi na promovisanju, razvoju i utemeljivanju alternativnih pristupa očuvanju i poboljšanju kvaliteta života i zdravlja, polazeći od usvojenog načela Svetske zdravstvene organizacije: zdravlje i blagostanje za sve!
REGULATIVA I LEGISLATIVA U SRBIJI
Regulativa obuhvata pravne propise koji regulišu određenu oblast delovanja: zakoni, pravilnici, postupci, poslovnici, dekreti, šifarnici..
Legislativa-podrazumeva institucije koje donose i realizuju pravne propise.
Naše polje delovanja je tradicionalna/komplementarna/alternativna medicina (TKAM).
TRADICIONALNA MEDICINA: definicija SZO: tradicionalna medicina (TM) je zbir znanja, veštine i prakse zasnovane na teorijama, uverenjima i iskustvima koja pripadaju različitim kulturama, bilo da se mogu objasniti ili ne, koriste se za održavanje zdravlja, kao i u prevenciji, dijagnozi, poboljšanju ili tretmanu fizičkih i mentalnih bolesti /WHO traditional medicine strategy: 2014-2023/.
Utemaljenje novih metoda pokazuje da je tradicionalna medicina osnov za mnoge metode novog doba, ali da termin nije sveobuhvatan.
KOMPLEMENTARNA MEDICINA: nlat.-complementarius-dopunski, koji dopunjuje, koji služi kao dopuna ili dodatak nečemu. Pojam koji je,možda, isključiv jer svi dijagnosticko terapijski postupci (alternativni) mogu da budu potpuno samostalni. S tim u vezi , termin koji se dosta upotrebljava u SAD ( CAM-complementary and alternative medicine).
ALTERNATIVNA MEDICINA: lat. alternativa-izbor između dvoga, opredeljenje za jednu od dve mogućnosti-M.Vujaklija-Leksikon stranih reči i izraza): paradoks-ljudi se odavnina oslanjaju na akupunkturu, fitoterapiju, masažu, a tek unazad 200 godina na zapadnu medicinu, koja bi, po ovome, tebala da bude alternativa: mogućnost izbora između fitoterapije ili farmakoterapije, na primer. Termin je “ušao“ u svakodnevnu upotrebu, tako da danas postoje mnoge klinike i kabineti, ordinacije, sa nazivom “alternativan”.
INTEGRATIVNA MEDICINA: nlat.-integralis-integralan, celinski, koji sačinjava celinu. Sigurno je da se ove metode mogu primeniti zajedno sa dg. i th. postupcima konvencionalne medicine i da tako predstavljaju jednu celovitost. Ali, ne moraju! Pristup lečenju koji ima sve veću podršku, pre svega, stručnog kadra koji pripada konvencionalnoj, zapadnoj medicine. Nastao kao potreba prevazilaženja ograničenja, pre svega alopatske medicine ali i alternativne medicine. Ima za cilj da objedini oba sistema I da uspostavi tzv. holistički pristup..
Termini u upotrebi :
Alopatska medicina ( grčki: alopathy drugi, bolest)- savremeni pristup zapadne, konvencionalne medicine : dejstvom na simptome supstancama ili postupcima koji imaju suprotno dejstvo od simptoma koji karakterišu stanje određene bolesti ( antipiretici, analgetici, antihipertenzivi –mehanizam dejstva u samoj klasifikaciji ). Ovaj termin je 1842. godine skovao C.F.S. Hahnemann da bi naznačio razliku između uobičajene medicinske prakse i homeopatije, sistema terapije koji je on utemeljio.
Holistički pristup : termin holizam skovao je Džen Smats (Jan Smuts, 1870 – 1950) u knjizi Holizam i evolucija ( Londonu 1926). Definisao je holizam kao teoriju po kojoj je celina (holos na grčkom – ceo) više nego zbir njenih sastavnih delova.U alternativnoj medicini sveobuhvatni pristup u kome se čovek posmatra kao jedinstvo tela, duše i duha (eng. whole –ceo, celovit )
Regulativa:
Zakonon o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS br. 107/05; 25/2019);
Zakon o pravima pacijenata („Sl. glasnik RS“ br.25/2019)
Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine donet je 2007, potom 2018, I najnoviji u januaru 2020.
Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike („Sl. glasnik RS“, br. 2/2011, 23/2016 i 31/2018/ 17/2022.)
Šifarnik zanimanja 2022, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS br. 107/05), Srbija je prvi put pravno izjednačila metode i postupke TKA medicine sa konvencionalnom medicinom. Time su zdarvstveni radnici stekli zakonsku mogućnost da ove metode i postupke primenjuju u svojoj praksi.
Pravilnicima su određeni bliži uslovi edukacije i prmenu ovih metoda u praksi.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 25/2019):
XX KOMPLEMENTARNA MEDICINA
Član 217
Komplementarna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one tradicionalne i komplementarne metode i postupke prevencije, dijagnostičke procene, lečenja, zdravstvene nege i rehabilitacije (u daljem tekstu: komplementarna medicina), koji blagotvorno utiču na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji, u skladu sa važećom medicinskom doktrinom, nisu obuhvaćeni metodama i postupcima konvencionalne medicine.
Pod dijagnostičkom procenom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se skup postupaka i metoda komplementarne medicine kojima se vrši dijagnostika poremećaja, a koji se ne baziraju na konvencionalnim biološkim mehanizmima i ne mogu služiti za dijagnozu bolesti u konvencionalnoj medicini.
Edukacija zdravstvenih radnika za obavljanje metoda i postupaka komplementarne medicine, sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na kontinuiranu edukaciju.
Član 218
Dozvoljene su samo one metode i postupci komplementarne medicine koji:
1) ne štete zdravlju;
2) pacijenta ne odvraćaju od upotrebe metoda i postupaka konvencionalne medicine;
3) se izvode u skladu sa priznatim standardima komplementarne medicine.
Metode i postupke komplementarne medicine može u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, obavljati zdravstveni radnik kojem je ministar rešenjem izdao dozvolu za obavljanje određenih metoda i postupaka komplementarne medicine.
Rešenje iz stava 2. ovog člana ministar donosi na osnovu mišljenja republičke stručne komisije za komplementarnu medicinu.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana, primenjuju se odredbe koje se odnose na donošenje upravnog akta saglasno garantnom aktu, propisane zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Bliže uslove i način obavljanja metoda i postupaka komplementarne medicine u zdravstvenoj ustanovi, drugom pravnom licu, odnosno privatnoj praksi, kao i program stručnog osposobljavanja zdravstvenih radnika za obavljanje metoda i postupaka komplementarne medicine, propisuje ministar, na predlog republičke stručne komisije za komplementarnu medicinu.
Zakon o pravima pacijenata („Sl. glasnik RS“ br.25/2019)
Pravo na obaveštenje
Član 11
Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) dijagnozu i prognozu bolesti;
2) kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere;
3) vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice;
4) alternativne metode lečenja;
5) moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenata;
6) dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva.
Pravo na slobodan izbor
Član 12
Pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, zdravstvene ustanove, kao i slobodan izbor predloženih medicinskih mera, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite i zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvenog osiguranja.
PRAVILNICI koji uređuju ovu oblast:
Prvi Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine donet je 2007, potom 2018, I najnoviji u januaru 2020.sa zahtevom za dobijanje rešemnja.
Između ostalog, nabrojane su metoda za koje , posle završene određene edukacije, zdaravstveni radnik može da dobije dozvolu za rad od Ministartsva zdravlja:
Metodi komplementarne medicine su sledeći:
I. Metodi prevencije, dijagnostičke procene, lečenja i rehabilitacije:
1. Akupunktura;
2. Metode stimulacije akupunkturinih mikrosistema;
3. Kvantna medicina;
4. Homeopatija;
5. Tradicionalna kineska medicina;
6. Ajurveda – tradicionalna indijska medicina;
7. Hiropraksa;
8. Osteopatija;
II. Metodi očuvanja i unapređenja zdravlja:
9. Aromaterapija;
10. Reiki;
11. Antropozofska medicina;
12. Ći gong (dao jin), joga, taj či čuan vežbe u medicinske svrhe.
EDUKACIJU sprovode strukovna udruženja I zdravstvene ustanove na osnovu:
Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdarvstvene radnike i zdravstvene saradnike („Sl. glasnik RS“, br. 2/2011, 23/2016 i 31/2018)- određuje uslove za akreditaciju edukacije u ovoj oblasti u sklopu KME.
Šifarnik zanimanja 2022, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja
223-Stručnjaci tradicionalne i alternativne medicine
2269-Zdravstveni stručnjaci nerazvstani na drugom mestu: hiropraktičar, osteopat. Hromoterapeut, muzikoterapeut
323-Tehničar tradicionalne i alternativne medicine: bioenergetičar, vidar/iscelitelj, joga terapeut, naturopat, tehničar za akupunkturu, za homeopatiju, travari.
LEGISLATIVA:
Republička stručna komisija za komplementarnu medicine u okviru Ministarstav zdravlja
Zdravstveni savet R Srbije za akreditaciju programa.
Spukam 